О књизи: година / „Када су ме послали на академију за посебно... надарене инквизиторе, чак сам била срећна. У мојој машти је изгледало овако: - чврст замак у густој шуми; - они бистри, обучени у манире, радујући се што је бар једна вештица пристала да оде у такву дивљину; - прилика да се одморим у тешком животу моје ћерке и мене... Али дефинитивно није било голих стена, расклиматих колиба и гомиле неуређених дивљака који су се борили у блату. И Киану Бавин, који је био задужен за све, који је сам изашао из Оутланда!... „Добро, горе не може“, пажљиво сам гурнуо шкрипава врата у наш дом. Она је невољно попустила... и пала уз урлик, не могавши да се задржи на шаркама које је неко претерао. „Хоће“, обећала је Аника и стиснула песнице...“ Друга НЕЗАВИСНА прича из света вештица и инквизитора